Do 1995. godine smo živjeli u Mogoriću, kod Gospića.

Kad je počela „Oluja“ 4.avgusta 1995. ja sam sa bratom bio na položaju kod sela Pavlovac, prema Gospiću.

Svi mlađi muškarci iz sela su išli na te smene po osam dana, pa si osam dana slobodan. Moja supruga je pošla sa komšijama odmah taj dan kad je počela „Oluja“. Brat i ja smo krenuli narednog dana prema Banja Luci, trebalo nam je nekoliko dana da stignemo do Banja Luke. Supruga je bila tamo već. Do 12. avgusta smo ostali u prihvatnom centru, u kasarni.

Tog dana smo krenuli ka Srbiji, došli smo do Prigrevice i tamo smo ostali nekih 20 dana. Onda smo otišli u selo jedno, pored Knića. Tamo su se moji roditelji smjestili kad su došli posle „Oluje“.

Miloš, moj brat, otišao je 19. septembra pre podne da se prijavi u Crveni Krst u Kniću. To isto veče je po Miloša, u selo, došla policija i odveli su ga. Rekli su da ga vode u Knić, na informativni razgovor, i da će se vratiti.

Nije se vratio. Saznali smo da je odveden u Bosnu. Ljudi koji su došli iz Krajine su u to vreme bili odvođeni u Erdut, kod Arkana u kamp, pa smo pokušavali da saznamo da li je Miloš tamo odveden možda. U policiji su nam rekli da nije u Erdutu, da se nalazi u Bosni, na Manjači, na vojnim vežbama.  Prijavili smo njegov nestanak, ali nismo uspeli da dobijemo nikakve informacije gde se nalazi.

Jedan prijatelj naš nas je pozvao 8.4.1996. i rekao da je bio  u Mrkonjić Gradu na eshumaciji masovne grobnice. Išao je da identifikuje svog rođaka, koji mu je dok je bio živ rekao da je bio zajedno sa mojim bratom na ratištu. U hali, u Mrkonjić Gradu, pored tjela svog rođaka video je i tjelo mog brata Miloša. Nakon tog poziva otac i stric su odmah krenuli u Mrkonjić Grad na prepoznavanje posmrtnih ostataka. Prepoznali su telo mog brata. Rečeno im je da je Miloš poginuo 10. oktobra 1995. u kasarni Kula, na Manjači. Za tih par dana, koliko je trajao napad hrvatske artiljerije na ovu kasarnu, mnogo ih je poginulo. Svi su sahranjeni u tu istu masovnu grobnicu. Iz te grobnice je eshumirano preko 190 tjela. Sahranili smo Miloša 10.4. 1996. na gradskom groblju u Banja Luci, isti dan kad nam je stiglo tjelo.

Kad je poginuo Miloš je imao 36 godina, trebalo je naredni mjesec da napuni 37.