Izjave žrtava I svedoka preuzete iz predmeta 4439/99 Prvog opštinskog suda u Beogradu

Tužilac Kamil N. saslušan u svojstvu parnične stranke je izjavio da se pridružuje iskazu svoje majke, s tim što dodaje da je bio delimično prisutan odvođenju oca jer je radio kod njihovog zajedničkog prijatelja u auto servisu i prijatelj je rekao da se otac javljao i da je napomenuo da je uhapšen.

Kolima su otišli na teren Gradskog saobraćajnog preduzeća pri čemu je on odneo očeva dokumenta koja su ukazivala da je on penzionisan i da nije sposoban za vojsku, niti rat. U tom trenutku je na kratko video svog oca koje je bio sa grupom od još 30 – 50 ljudi, muškaraca različitih starosnih dobi pri čemu su bila prisutna i dva naoružana policajca. Ocu je predao dokumenta i predlagao da ga nekako izvuku odatle, a on nije hteo, jer je smatrao da će na regularan način da ga puste. Nakon toga se vratio na posao.

Od tada se samo jednom prilikom telefonskom putem  čuo sa ocem i tada su vrlo kratko razgovarali. Rekao je da mu se pošalje novac s obzirom da je hrana bila jako loša, a i za cigare i higijenu. Od tada više nije imao nikakav kontakt sa svojim ocem. Otac je 1995.godine odveden, a on nije imao dalja saznanja šta se dešavalo s obzirom da je vrlo brzo otišao za Poljsku.

Ranije je imao hrvatsko državljanstvo, danas ima poljsko. Državljanstvo Srbije i Crne Gore nikada nije imao. Od 1998.godine je u u Poljskoj, tamo je stalno nastanjen, gde i radi.