Izjave žrtava I svedoka preuzete iz predmeta 4439/99 Prvog opštinskog suda u Beogradu

Tužiteljka Biljana T. saslušana u svojstvu parnične stranke je izjavila da je živela sa roditeljima do 1993.godine, a po udaji dolazi sa suprugom Milanom u Nikince 14.01.1993.godine. Suprug i ona su imali hrvatsko državljanstvo. U Srbiji su stekli status izbeglica, a kasnije je ona stekla državljanstvo Srbije i Crne Gore i to 1995.godine, dok suprug nije stekao, jer je tada već bio mobilisan.

Navela je da ima sina Dejana Trbovića koje je rođen 1994.godine.

Po supruga su došli 20.06.1995.godine pripadnici OUP-a Ruma, njih dvojica, bez ikakvog naloga – rešenja i to u kuću u Nikincima, odnosno dvorište, i supruga i devera su odveli na neki informativni razgovor u OUP-u Mitrovica. Devera su vratili, dok supruga nisu,  a on se nakon par dana javio sa Plitvica i rekao da ne može da kaže ništa, jedino da se tu nalazi i da je dobro. Imao je vojnu knjižicu i ličnu kartu. Na Plitvicama je bio desetak dana, potom je prebacivan po potrebi na ratište. Imala je još jedan telefonski kontakt sa njim pred pad Krajine kada je rekao da se nalazi u okolini Knina, da je dobro i da ne sme ništa drugo da priča. Nakon toga je od strane nekih ljudi koji su bili zajedno sa Milanom čula da je on stradao u nekoj zasedi prilikom pada Krajine. Dobila je njegovu ličnu kartu i vojnu knjižicu, kao i potvrdu o nestanku 15 – 20 dana nakon pada Krajine.

U zajedničkom domaćinstvu - kući u Nikincima za života Milana živeli su on, ona, njihovo dete Dejan, Milanovi roditelji Dušan i Radojka i brat i sestra Mirko i Jelena Trbović. U kući u Nikincima i dalje žive zajedno Jelena, Mirko i Radojka, Dušan je preminuo, a ona i sin su se razdvojili 1998. – 1999. i žive kod njenih roditlja. Teško je podnela gubitak supruga pogotovo što ima maloletnog sina koji ima i zdravstvenih problema, a i ostali članovi porodice su teško podneli Milanov gubitak.