Izjave žrtava I svedoka preuzete iz predmeta 4439/99 Prvog opštinskog suda u Beogradu

Tužilac Sveta J. saslušan u svojstvu parnične stranke je izjavio da je u Zagrebu živeo do 1991.godine, nakon čega odlazi u Banja Luku I tamo se nastanjuje sa porodicom jer je menjao stan u Zagrebu za stan u Banja Luci. U Banja Luci živi sa suprugom Dobrijom I sinom Milenkom. Sve prethodno vreme je živeo sam u Banja Luci I nije se nikad nastanjivao u Srbiji.  Ima državljanstvo Republike Srpske sve vreme. 

U Srbiju je dolazio povodom traženja nestalog sina Mladena J. Sin je odveden na ratište 15.06.1995.godine I to tako što je “skinut sa autobusa” na relaciji Pljevlje – Beograd – Banja Luka I to u Užicama.

Sin je bio profesionalni fudbaler, a u Banja Luku je pošao na odmor sa svojom suprugom I ćerkom. Bio je fudbaler Banjalučkog borca, rođen u Zagrebu, a kasnije je bio fudbaler “Rudara” iz Pljevlja. Takođe je živeo u Banja Luci, ali je profesionalno putovao za potrebe kluba. Tog dana kada je sin odveden nije imao kontakt, ali su supruga I snaja kontaktirali telefonskim putem I poznato mu je da se nalazio u Plitvicama, a potom u Drugoj gardijskoj oklopnoj brigadi Slunj. Supruga se poslednji put sa sinom čula 02.08.1995.godine pred pad Krajine I od tada sa njim nije imao nikakav kontakt. Poznato mu je da je prilikom njegovog odvođenja iz autobusa bila kontrola od strane Republike Srbije što je potvrđeno I od MUP-a Užice. Od dokumentacije sin je kod sebe imao ličnu kartu I pasoš, ali mu ništa nije vraćeno. Kasnije je uspeo da kontaktira sa G. Nenadom I Č. Vitomirom  koji su mu rekli da je bilo vrlo teško izvući se I da je Mladen bio u Dvoru na Uni pružajući otpor kod benzinske pumpe gde je I nestao. To su bile hrvatske I muslimanske formacije.

Danas u Banja Luci živi sa suprugom Dobrijom I sinom Milenkom, pri čemu se snaja preudala, a unuka povremeno dolazi.