Mog supruga su mobilisali 1995. godine.

On, Zoran Lovren , je rođen u Kovinu, odakle mu je i poreklo.
Igrom slučaja '60. godina roditelji su dobili nameštenje u BiH kao prosvetni radnici.
Pokojni otac Tomo Lovren je bio prof. biologije i prof. fizičke kulture, a pokojna majka nastavnica istorije. Tamo je živeo 26 godina i studirao u Sarajevu ali je i redovno posećivao svoju rodbinu u  Pančevu i Zemunu.
Došli su uveče u 23 sata i odveli ga.
Inače smo bili opozicija i svo vreme rata smo učestvovali čak i bili organizatori demonstracija i performansa.
Dvadeset i četri sata ništa nisam znala za njega da bi me žena, čije sinove su odveli na ratište autobusima bez tablica, nazvala jer ju je suprug zamolio.
Bili su privedeni u Vatrogasni dom u Pančevu. Oko 300 ljudi je bilo, a troje  njih nije otišlo.
Odmah sam zvala Građanski savez i obelodanila da se vrše nasilne mobilizacije gde moraju da potpišu da su dobrovoljci i gde ih čuvaju naoružani policajci.
Igrom slučaja ga je prepoznao pokojni Šuković, iskreno ne znam šta je bio po činu. Znali su se kao deca i kad ga je video poslao je policajca da ga dovede kod njega u kancelariju. Kad je došao vratio mu je ličnu kartu i rekao da beži, da se skloni negde sa svoje adrese 15-ak dana.
Hvala mu i nek mu je laka zemlja i slava.

Te ljude su kundacima ugurali u autobuse. Kad su došli na granicu, prvo su ih te paravojne formacije pretukle. Zatim im dali uniforme i puške M-48 sa okvirom municije, potrpali pod velom noći u kamione i posle par sati vožnje ih izbacili. Kada je jutro svanulo shvatili su da su u klopci i opkoljeni. Bacili su oružje i predali se. Opet batine i 6 meseci zarobljeničke torture.
Sve ovo smo saznali jer smo sreli čoveka koji je bio sa suprugom u Vatrogasnom domu te '95. godine.
Inače, on je iz Hrvatske došao kao izbeglica sa trudnom suprugom i detetom od 2 godine.
Kada smo ga sreli završavao je papire za odlazak u Australiju i bio invalid 80%. Bez jednog testisa i bubrega,toliko razočaran i rezigniran da je rekao: „Moja noga nikad više na Balkan.“

Ta mobilizacija je bila vid osvete. Ni ljude iz BiH i HR kao izbeglice nisu imali pravo da mobilišu tj. to je bila otmica.
On je sad bolestan gde je prepušten sam sebi. Zajedno smo 29. godina i sad me moli da ćutim da ne navlačim gnev na sebe jer,zna da on nije u mogućnosti da me zaštiti.

Bilo je i dečaka od 16 godina.