Bio sam zamoljen od strane koleginica koje su advokatice i koje su radile procese za te prisilno mobilisane ljude, da probamo da zabeležimo njihova kazivanja i da napravimo dokumentarni trag o iskustvima koje su proživeli. Našao sam se u prilici da porazgovaram sa nekoliko tih ljudi.  

To je jedna sramota za srpski narod. Izvukli su živu glavu iz rata, mislili su da su samim prelaskom u Srbiju obezbedili sebi životnu egzistenciju a dočekani su tako što su ih sprovodili i vraćali da ratuju na druga ratišta. Oni definitivno nisu znali gde idu, znali su samo da idu kog Arkana u taj kamp, gde su bili regrutovani i slati dalje na ratište.

Ono što jeste strašno je da niko ne priznaje krivicu. Dok je bio Slobodan Milošević živ, dok je bio Arkan živ, to nije moglo da se spominje iz prostog razloga što su ljudi strahovali za svoju bezbednost i za svoje živote.