Izjave žrtava I svedoka preuzete iz predmeta 4439/99 Prvog opštinskog suda u Beogradu

Tužiteljka Jovanka D. saslušana u svojstvu parnične stranke je izjavila da je njen sin Gojko D. pre dolaska u Srbiju, živeo u Baranji i on je prvi izbegao 1991.godine, nastanio se kod rođaka u Mirijevu. 1993.godine u Srbiju dolaze suprug i ona tako što su menjali kuću i nastanili se u Gibarcu. Suprug je preminuo 12.03.2000.godine. Kasnije, čim su se preselili, njima se pridružuju sin i snaja Jadranka P. Snaja, odnosno nevenčana supruga sina, je sve vreme živela sa njenim sinom D. Gojkom i kada je sin odveden, ona je još dve godine živela sa njom i suprugom i sve vreme je čekala njihovog sina Gojka.

Sin je odveden ispred kućnog praga 17.06.1995.godine od strane SUP-a Šid, pri čemu je bilo 4 – 5 policajaca koji su čekali kombijem, uniformisani. Pitala je kuda ga vode i zašto ga vode i molila da ga ne diraju, oni su rekli da ide samo na 2 meseca, pa će se vratiti. Nisu imali nikakav nalog, već su samo na običnom papiru imali imena koga treba da vode.

Sin je imao hrvatsko državljanstvo kao i svi ostali pri čemu ona danas ima državljanstvo Srbije i Crne Gore koje je dobila pre 2 godine. Kod sebe je sin tada imao ličnu kartu i vojnu knjižicu, pri čemu je lična karta vraćena, a vojna knjižica nije.

10 dana nakon što su odveli sina oni se nisu čuli, a 2-3 dana nakon toga su se čuli pri čemu  je on rekao da ga ništa ne pita i da je najbitnije da je živ. Poslednji put kada su se čuli bilo je 01.08.1995.godine i tada je rekao da se nalazi u Plaškom i da se javlja iz neke pošte, bio je vrlo uznemiren pri čemu se od tada više nisu čuli. Kada bi se javio razgovarao bi sa njom ili sa nevenčanom suprugom Jadrankom. Jadranka je bila sa njima u domaćinstvu.

Kasnije je pokušala da dobije informacije preko međunarodnog Crvenog krsta,ali nije dobila nikakve konkretne informacije. Imala je kasnije kontakt sa Č. Vitomirom koji je rekao da ništa ne zna, da su se svi živi rastali kod Dvora na Uni.