Izjave žrtava I svedoka preuzete iz predmeta 4439/99 Prvog opštinskog suda u Beogradu

Tužilac Goran V. saslušan u svojstvu parnične stranke je izjavio da se u potpunosti pridružuje iskazu svoje majke Nade V.  s tim što dodaje da u vreme kada je njegov otac odveden je imao samo 13 – 14 godina I vrlo je teško podneo gubitak oca jer su brat, majka I on ostali sami.

Takođe sa ocem , kada bi se javio, bi razgovarao telefonom. Otac je otišao 21.06. pri čemu je jedva uspeo da se pozdravi sa njim, sa ratišta se nikada nije vratio.

Ima brata koji ima 14 godina, danas svi žive u Hrtkovcima, a po dolasku u Srbiju su imali status izbeglica. Majka mu nije zaposlena, a ni on ne radi ništa. Izdržavaju se od njegovog privatnog rada. Na ime gubitka oca nisu dobili nikakvu naknadu.

Imao je kontakt sa ljudima koji su bili sa ocem na ratištu I poznato mu je da je on stradao na ratištu tako što je ostao u rovu gde nije bilo dojave o povlačenju, a hrvatska vojska je napala taj deo I taj položaj. Majka I on su pokušali da saznaju šta je sa ocem I sve do 2001. nisu dobili nikakvu informaciju, osim poziv da je pronađeno njegovo telo – kosti.